Prehrambena Industrija - Srbija

Zašto Beograđani jedu najskuplji hleb

Cena belog hleba razlikuje se u gradovima Srbije i više od 15 dinara. Najpopularnija vekna „sava” u trgovinskim lancima košta 54,22 dinara, odnosno onoliko koliko je država propisala, dok se kod privatnih pekara cena razlikuje od grada do grada, javljaju „Politikini” dopisnici.

U glavnom gradu to je, u proseku, 50 dinara, dok u Kruševcu i Petrovcu na Mlavi bela vekna od 500 grama može da se kupi za 40 dinara. Isto je i u Nišu, dok u Užicu košta 53 dinara. U Čačku beli hleb staje 50 dinara, isto koliko i u Beogradu. U Kuršumliji je pravi hit najjeftinija vekna koja može da se nađe za 28 dinara, dok pekari u ovom gradu potrošačima za 22 dinara nude vekne od 300 ili 350 grama. Na rafovima u Subotici za 44 dinara se prodaje kilogramska vekna „bečejskog” hleba, a ni u Beogradu cena bele vekne od 500 grama nije svuda ista.

– Kod nas vekna belog hleba „sava” košta 38,90 dinara i nema najava da bi uskoro moglo da dođe do pomeranja cena – kaže Milena Radulović, direktor marketinga SOS marketa.

U Uniji pekara Srbije, koja okuplja 7.000 pekara sa oko 70.000 zaposlenih širom zemlje, kažu da ima mnogo faktora koji utiču na to da se cena hleba razlikuje od grada do grada.

– Mnogo toga u mestima u unutrašnjosti košta manje nego u glavnom gradu. Zakup lokala je znatno niži, troškovi poslovanja su manji, komunalije su jeftinije, a i plate zaposlenih su skromnije. Prema našim informacijama, u pojedinim mestima u južnoj i centralnoj Srbiji, plate pekara su do 50 odsto, a ponegde i do 70 procenata, niže nego u Beogradu. Svi ti faktori u velikoj meri utiču na cenu hleba – objasnio je Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije.

Na cenu utiču ponuda i tražnja, dodaje on, pa su u manjim mestima, gde ima manje potrošača, a standard je niži nego u Beogradu, pekari prinuđeni da hleb nude po nižim cenama.

– U mnogim prodavnicama i pekarama beli hleb prodaju i ispod cene, kako bi privukli kupce i naveli ih da pazare i drugu robu. Tačno je da u Kuršumliji vekna može da se nađe i za 28 dinara zbog borbe pekara za tržište. Trpe gubitke na beloj vekni, dok razlike u cenama peciva nisu tako drastične – kaže Pralica.

U Institutu za ekonomiku poljoprivrede kažu da je cena brašna uvek niža za one koji kupuju u većim količinama, kakav je slučaj sa beogradskim pekarima.

– Po toj logici, cena hleba u Beogradu trebalo bi da bude niža nego u manjim gradovima. Ali, nije tako, jer se pekari verovatno prilagođavaju standardu lokalnog stanovništva – kaže Drago Cvijanović, direktor instituta.

Razlike u cenama bele vekne tipa „sava” potpuno su logične, smatraju u Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije.

– Ne možete u Beloj Palanci ili u Kuršumliji gde je plata 12.000 dinara da naplaćujete hleb 50 dinara. Osim toga, to nam pokazuje da priče pekara, koji tvrde da hleb mora da bude još skuplji, nisu tačne. Tamo gde postoji konkurencija i gde nema kartelskog udruživanja, cene su niže – kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.